Danas je Đurđevdan, veliki hrišćanski praznik

Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa.

Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Na Đurđevdan ne valja spavati, “da ne bi bolela glava”, a ako je neko spavao “onda na Markovdan da spava na tom istom mestu”. Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.

Sveti Đorđe ubija aždaju?

Kada kažemo Đurđevdan svi pomisle na ikonu na kojoj je Sveti Đorđe kako ubija aždaju i svi koji slave ovu slavu imaju je negde u svom domu. Ali ko je bio Sveti Đorđe?

Đorđe je najverovatnije bio istorijska ličnost, živeo je za vreme cara Dioklicijana i bio u njegovoj službi. Rođen je u Kapadokiji ali je odrastao u Palestini. To doba je bilo pogubno za hrišćane a car Dioklicijan naredio je progon hrićana. Mladi Đorđe (hrišćanin) koji je bio u carevoj službi hrabro istupa pred cara u odbranu hrišćana kada počinje njegovo stradanje za hrišćansku veru. Tamnica, okovi i sve ono što znamo o stradanju hrišćana pratilo je mladića u narednim danima, ali je on ostao čvrst u svojoj veri. Snaga njegove vere bila je tolika da se čak careva žena Aleksandra preobratila u hrišćansku veru…

Đorđe je posečen 303. godine nove ere i slava Đurđevdan se slavi u čast tog događaja.

Dejan Vasić / INFO24