Egipat sledeće godine počasni gost Sajma knjiga

Primopredajom Otvorene knjige, koju je ambasador Maroka Muhamed Amin Belhaž uručio ambasadoru Arapske Republike Egipat Amru Alguvejliju, svečano je završen 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Ambasador Alguvejli izrazio je zadovoljstvo što je Egipat druga arapska zemlja koja je postala počasni gost Sajma knjiga i nadu da će reprezentativno predstaviti egipatsku literaturu i kulturu u celini.

On je rekao da će odmah nakon završetka sledećeg Sajma knjiga moći da podnese izveštaj na sastanku Organizacije afričke kulture, koja će se održati u Egiptu.

Ambasador Maroka Amin Belhaž zahvalio je svim saradnicima koji su pomogli da se Maroko predstavi ljubiteljima knjiga u Beoradu i dodao da je veoma zadovoljan nastupom svoje zemlje na Sajmu knjiga.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl podsetio je da je institucija zemlje gosta uvedena 2002. godine, ali da se odomaćila kao da postoji 63 godine koliko i sajam.

“Ovo je bila prilika da bolje upoznamo Maroko, a Beograđani su imali priliku da uživaju i u marokanskoj muzici”, rekao je Karl.

On je podsetio da već 60 godina imamo veoma uspešne diplomatske odnose sa Kraljevinom Maroka i zahvalio učesnicima Sajma knjiga što su prikazali marokansku kulturu i literaturu.

Generalna direktorka Beogradskog sajma Danka Selić navela je neke podatke o Sajmu knjiga uz primedbu da će konačan broj posetilaca biti objavljen naknadno.

Ona je rekla da je sigurno premašen prošlogodišnji broj, jer je već juče dostignut bio broj posetilaca od prošle godine.

Selić je rekla i da je na Sajmu knjiga, na više od 30.000 kvadratnih metara, bilo 980 izlagača, od kojih je 480 domaćih i 95 stranih.

Tokom Sajma održano je 607 programa, što je za 100 programa više nego prošle godine, a bilo je akreditovano 1.300 novinara.

Istovremeno je uspešno održan Sajam medija i Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava.

Predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović ispričao je anegdotu da je Miloš Crnjanski imao 13 godina i pročitao je tri puta uzastopce “Rat i mir” pokazujući koliko mu čitanje pričinjava radost.

Avramović je rekao da su mu ciljevi na Sajmu knjiga bili da nastavi tradiciju manifestacije na dostojan način, da pruži mogućnost domaćoj i stranoj kulturi i literaturi, kao i nauci da pokažu šta su uradili između dva sajma, da doprinesu obrazovanju učenika i istakao da je “bio veoma obradovan što su mladi razgledali knjige umesto da zvone mobilni telefoni”.

Dodao je da su susreti pisaca, srpskih i iz regiona, kao i stranih gostiju doprineli ne samo poboljšanju kulturnih odnosa, već i razvijanju turizma u Srbiji, ocenivši da „Sajam poseduje lepotu i zato smatram da je u vrhu evropskih događaja u kulturi“.

Šef delegacije Generalne egipatske organizacije za knjige Ahmed Bahjeludin Ahmed El-Asasi i generalna direktorka Beogradskog sajma knjiga Danka Selić potpisali su ovom prilikom Sporazum o saradnji.

Međunarodni beogradski sajam knjiga pod sloganom “Radost čitanja” večeras u 21 sat zatvara svoja vrata.

Na Sajmu knjiga uručene novinarske nagrade

Poslednjeg dana 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga uručene su novinarske nagrade Geopoetici za najuspešnijeg izdavača i Laguni za najprofesionalniji odnos prema medijima.

Žirijem je predsedavao Dragan Bogutović (Večernje novosti), a članice su bile Meliha Pravdić (Radio Beograd), Marija Rajšić Miljević (RTS) i Tatjana Nježić (Blic).

„Potpuno svesni da živimo u vreme krika i slike i u društvu spektakla, u ovoj kući su beskompromisno, a ležerno, dostojanstveno i zanimljivo pokazivali i dokazivali da ako nekom treba lepote i nade može ih naći u književnosti“, navedeno je u obrazloženju za priznanje Geopoetici.

Osnivač i glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac se, nakon što je primio Povelju i sliku „Blagovesti“ iz ruku autorke Slobodanke Bobe Rakić Šefer, prisetio početaka Geopoetike pre ravno četvrt veka i izrazio zadovoljstvo što je ova kuća i posle svega ostala dosledna sebi.

U ime Lagune, takođe u godini jubileja – 20 godina postojanja, sliku Dragana Stojkova primila je Tanja Vučković, PR najproduktivnije izdavačke kuće.

Svaka knjiga ima svog kupca

Iskusni izdavači kažu da svaka knjiga ima svog kupca, ali na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga bilo je dosta hitova poput dnevničkih zapisa Emira Kusturice, „Šta mi ovo treba“ u izdanju Vukotić medije, koji je prodat u 10.000 primeraka ili „Sto mojih portreta“ Matije Bećkovića u izdanju Kompanije „Novosti“.

Kao i poslednje tri, četiri godine i ovog puta najveće gužve bile su na štandovima Lagune i prema podacima koje smo dobili iz ove kuće posetioci su najviše tražili novi roman Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije“, najnovije delo Haleda Hoseinija „Molitva moru“, „Hipi“ Paola Koelja i „Čovek po imenu Uve“ švedskog pisca Fredrika Bakmana.

„Ovo je do sada najbolje organizovan Sajam knjiga i rekao bih i da je najposećeniji do sada, mada ćemo zvanične podatke tek dobiti“, kazao je Dejan Papić, direktor Lagune.

Za svoju kuću Papić je rekao da nikada nije bila uspešnija i to je, smatra, rezultat izdavačke politike.

Takođe, dodao je da mu je drago što su se svi Lagunini autori, njih oko 60, a koji su objavili novu knjigu, odazvali pozivu i družili se sa čitaocima.

Od 70 naslova iz produkcije Vulkana, objavljenih između dva sajma, čitaoci su najviše kupovali „Devojka i noć“ Gijoma Musoa, „Čovek iz lavirinta“ Donata Karizija, „Zauvek moj dragi“ Džodžo Mojesa i „Poslednja devojka“ Nadije Murad…

Štand Geopoetike bio je svojevrstan muzej, kojim je ovaj izdavač želeo da podseti na 25-ogodišnje trajanja te izdavačke kuće.

Ipak, kupci su najviše tražil najnovije knjige: „Ubistvo Komtura“ Harukija Murakamija, „Jedna priča“ Džulijana Barnsa, „Nespokojni“ Lin Ulman i „Razgovori s prijateljima“ Sali Runi.

„Hari Poter i putovanje kroz istoriju magije“ Džoan Rouling ubedljivo je najprodavanija knjiga na štandu Evrobuka. Za njom slede „Tajni život velikih pisaca“, „Tajni život velikih reditelja“ i triler „Nešto je u vodi“ Ketrin Stedman.

Novica Jevtić, generalni direktor ove izdavačke kuće je rekao da mu je zadovoljan što ima puno mladih kupaca, zaljubljenika u dobru knjigu i što vidi roditelje koji od malena upoznaju decu s knjigama.

„I ove godine smo se potrudili da cene knjiga, uključujući i najnovije, učinimo pristupačnim“, rekao je Jevtić.

Najprodavanije knjige Arhipelaga su romani Jelene Lengold „Odustajanje“, Havijera Serkasa „Hohštapler“, Majkla Kaningema „Sati“, knjiga eseja i sećanja Čarlsa Simića „Čudovište voli svoj lavirint“, kao i dve knjige Danila Kiša: „Peščanik“ i „Enciklopedija mrtvih“.

U programima Arhipelaga učestvovalo je više od 40 domaćih i stranih pisaca, istoričara, filozofa, sociologa, ekonomista, teoretičara.

Portalibrisovi čitaoci najviše su se interesovali za tri naslova iz različitih oblasti. Ljubitelji fantastike ludi su za „Jezomorom“ Miloša Petkovića, poštovaoci ozbiljne književnosti zainteresovali su se za kinesku knjigu „Priče sa Tibeta“, a one koji očigledno vole popularnu nauku obradovala je knjiga Stanka Stojiljkovića „Sizif trećeg smera“.

„Ovogodišnji Sajam je lepo posećen, dolazi puno dece i mladih, što je sjajno. Što se ponude naslova tiče – ima puno reizdanja, jer publika izgleda želi da se priseti nekih dragih naslova, gde je naša edicija „Otrgnuto od zaborava“ mnogima omogućila da ponovo čitaju zaboravljene pisce“, izjavila je glavna urednica Portalibrisa Dubravka Dragović Šehović.

Najprodavaniji naslov na štandu Čarobne knjige bio je 37. album stripa „Asteriks“, na drugom i trećem mestu su 12. i 1. knjiga istog serijala sa po tri epizode o ovom junaku.

Veliku pažnju čitalaca privukao je i ciklus „Saga o vešcu“ Andžeja Sapkovskog, čije knjige se po prodaji nalaze u samom vrhu, a odmah za njima je trilogija „O carstvu“, jedan od najznačajnijih serijala Isaka Asimova“, kazala je Dragović Šehović.

Najprodavanija knjiga na štandu kuće Klio bila je „Dizraeli i istočno pitanje“ Miloša Kovića, a slede „Brak iz zadovoljstva“ Tahara Ben Želuna i „Bračna terapija za ljubavnike“ Dijega De Silve“.

Glavni urednik i osnivač Zoran Hamović, čiji je opšti utisak o Sajmu da je ratnovrstan i bogat, ali mu teško pada činjenica da su mladi, čak i u pratnji nastavnika, češće zastajali na štandu „Velike Srbije“ i tamo gde se promovišu tekovine rijalitija.

Ipak, raduje ga što je malo poraslo interesovanje i za akademsku literaturu.

Zanimljiv je bio podatak koji smo dobili kod Pčelice, uspešnog izdavača knjiga za decu i mlade da im se najviše prodaje tinejdžerski roman „Mi deca sa stanice ZOO“ Kristijan F, a zatim „Moje malo pozorište sa lutkicama za prste“ i „Crtamo korak po korak, učenje crtanja u šest jednostavnih koraka“ Mladena Anđelkovića.

Mladinska knjiga koja ima i beogradsku filijalu s ponosom je pokazala kao najprodavaniju knjigu na svom štandu foto monografiju „Čudesna Srbija“ Dragana Bosnića. Na drugom mestu je luksuzno opremljena i ilustrovana monografija „Blago Srbije“ .

„Evoluta“ je otkrila da joj se najbolje prodaju sve knjige koje je napisao prof. dr Radivoje Radić naš čuveni vizantolog. Vlasnica Bojana Chebić Radić je otkrila da se ipak izdvajaju najnovije knjige ovog autora „Knjiga i pisac u Vizantiji“ i „1217.“. Ova izdavačka kuća ima svoje verne kupce koji dolaze na njen štand svakog Sajma i uvek po nesto kupe.

Najveći izdavač knjiga za decu i mlade „Kreativni centar“ koji će iduće godine proslaviti 30 godina rada Izdvojio je iz svoje bogate ponude kao najtraženije romane Jasminke Petrović „Sve je dobro“ i

„O dugmetu i sreći“, zatim, „Sazvežđe violina Vesne Aleksić i „Kakva ženska“, dokumentaristička proza o našim znamenitim ženama dvoje autora Sonje Bajić i Jelene MItrović.

Još jedan izdavac koji prevashodno štampa knjige za mlade i decu – Odiseja, kao svoje hitove naveo je „Kućica na drvetu“ Bjanke Pictorno i sve četiri knjige za decu sa Dr Proktorom u glavnoj ulozi Jua Nesbea. Odisej nudi, a kupcima se, izgleda, sviđa pa kupuju knjigu poljskog pisca Gžegoža Kazdepkea „Kasperijada“ (priče za mangupe i one druge).

Ostale vesti možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *