Nacrt amandmana na Ustav, ministar pravde neće pokretati postupak protiv sudija

Iz Nacrta amandmana na Ustav Srbije u oblasti pravosuđa izostavljeno je rešenje prema kojem disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar pravde, što nije slučaj i kada su u pitanju tužioci.

Konačna verzija amandmana, koja je u petak poslata Venecijanskoj komisiji na mišljenje, predviđa da ministar pravde i Vrhovni javni tužilac Srbije mogu pokrenuti disciplinski postupak protiv javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali da ne mogu da odlučuju u disciplinskom postupku.

“Sve izmene Ustava moraće da budu potvrđene i na referendumu”

Ministarsto pravde je ukazalo da bez pozitivne ocene Venecijanske komisije radni tekst ustavnih amandmana neće ići u dalju proceduru usvajanja.

Ministarstvo je radni tekst iz januara usaglasilo sa određenim mišljenjima koja su mu dostavljena tokom javne rasprave, a koja je trajala od 22. januara do 8. marta.

Očekuje se da će Nacrt ustavnih amandmana Venecijanska komisija razmatrati u okviru svog redovnog junskog zasedanja.

Ministarstvo će nacrt nakon toga uskladiti sa preporukama Venecijanske komisije, i proslediti ga Vladi na usvajanje, koja ga dalje upućuje Skupštini.

Sve izmene Ustava, kako je najaveljno moraće da budu potvrđene i na referendumu.

Ovo rešenje je tokom javne rasprave bilo jedno od najkritikovanijih, ali je Ministarstvo pravde usvojilo primedbe koje se tiču sudija i predsednika sudova.

Još jedna od usvojenih primedbi odnosi se na “zlatni glas” u Viskom savetu sudstva, koji je prema prvoj verziji radnog teksta amandmana pripadao predseniku VSS – koji nije sudija i važio je dvostruko.

Iz redigovane verzije ustavnih amandmana to rešenje je izbrisano, pa
se sada predviđa da VS S donosi odluke većinom od šest glasova, od ukupno 10 članova.

U slučaju da se po određenim pitanjima, koja će biti utvrđena zakonom, ne donese odluka u roku od 30 dana, Visoki savet će biti raspušten.

U novoj verziji ustavnih amandmana izričito je predviđeno da neće biti takozvanog “rezibora” o kojem je govorila struka tokom javne rasprave, odnosno predviđeno je da sudije Vrhovnog kasacionog suda nastavljaju da obavljaju funkcije i nakon što taj organ promeni naziv u Vrhovni sud Srbije.

Takođe i zamenici Republičkog javnog tužioca nastavljaju da obavljaju funkciju u Vrhovnom javnom tužžilaštvu Srbije, kada i taj organ promeni naziv.

Što se tiče sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, prema novim ustavnim rešenjima, u njihovom članstvu biće po pet “istaknutih pravnika”.

Redigovanom verzijom amandmana je precizirano da “istaknuti pravnik” možže biti isključivo pravnik koji ima položžen pravosudni ispit i najmanje 10 godina radnog iskustva.

Njih bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora posle okončanog javnog konkursa glasovima tri petine svih narodnih poslanika, a ako tako ne budu svi izabrani, preostali se u narednih 10 dana biraju glasovima pet devetina svih narodnih poslanika.

Ako se ni tako ne izaberu svi članovi, preostale između predloženih kandidata, bira posle 15 dana komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, većinom glasova, navodi se u Nacrtu ustavnih amandmana.

Takođe je propisano da je nadležni odbor skupštine dužan da predloži dvostruko više kandidata od broja članova koji se biraju.

U Nacrtu su detaljno navedeni i razlozi za razrešenje sudija i zamenika javnog tužioca, a izmenjene su i odredbe o premeštaju sudija, kao i nespojivost funkcija sudija, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.

Izričito je propisana stalnost funkcija sudija i tužilaca, kao i da niko ne može uticati na javno tužilaštvo u pojedinačnom predmetu krivičnog gonjenja.

Ustavom će biti zabranjen i svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Predviđeno je i rešenje prema kom kandidat koji se prvi put bira za sudiju ili zamenika javnog tužioca, “mora da ima okončan jedan od vidova zakonom predviđene obuke u instituciji za obuku u pravosuđu”.

Sudije i zamenike tužiolaca za više instance biraće strukovni organi – VSS i DVT, dok će javne tužioce i Vrhovnog javnog tužioca birati narodna skupština.

Predsednike sudova i predsednika Vrhovnog suda Srbije biraće VSS.

Ministarstvo pravde Srbije je u petak prosledilo usaglašeni tekst ustavnih amandamana iz oblasti pravosuđa Venecijanskoj komisiji na mišeljenje, koji je takođe objavljen na sajtu Ministarstva zajedno sa tekstom Ustavnog zakona za njihovo sprovođenje.

Radni tekst Ustavnog zakona definiše rokove u kojima će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i Zakon o javnom tužilaštvu, kao i Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o državnom veću tužilaca i Zakon o Pravosudnoj akademiji uskladiti sa ustavnim amandmanima.

Izvor: RTS

Ostale vesti možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *