Bogoljub Ninić Foto: Tanjug

Srbi iz Skopske Crne Gore (Makedonija) veoma su svesni svog etničkog porekla, trude se da očuvaju svoj identitet, kulturu, obeležja i tradiciju, i suočavaju se pre svega sa egzistencijalnim problemima.

Najvažnije im je, ipak, da se zna da su tu, i da u Srbiji imaju na umu da i oni postoje.

„Lako je biti Srbin u Beogradu“, navodi za Tanjug Bogoljub Ninić iz srpskog Kulturno-prosvetno-informativnog centra „Vuk Karadžić“ iz Kučevišta.

U veoma živopisnom planinskom predelu na severu Makedonije, gde je sa njima razgovarala ekipa Tanjuga, žive sa Albancima, Makedoncima i ostalima i, kako kažu, poštuju ono što jesu, ali poštuju i Republiku Makedoniju, čiji su državljani, i njene zakone.

Skopska Crna Gora ima 6.000 do 7.000 stanovnika, pretežno Srba, a selo Kučevište, na 15 kilometara udaljeno od Skoplja, najveće je u toj oblast sa oko 3.000 stanovnika, najvećim delom pripadnika srpskog etničkog korpusa.

Kučevište je neuobičajeno selo, jer se kuće i zidovi od kamena građeni pre 300 godina prepliću u seoskom pejzažu sa kućama modernije arhitekture, a skoro svaka ima solarni panel, koji se uglavnom koristi za grejanje vode, kao i za osvetljenje.

„Našim ljudima tamo najvažnije je da se zna da su tu, da neko misli o njima. Nije sve u finansijama i finansijskoj pomoći, najvažnija je moralna podrška“, ističe Ninić.

Naglašava da bi mnogo značilo da im neko iz Matice dolazi, da ih obilazi.

„Da nas se sete, da mi isto tako postojimo. Političari iz Makedonije i predstavnici srpskih političara iz Makedonije, kao i političari iz Srbije, znaju ponekad da dođu, obično uoči izbora. Od tapšanja pomodrela su nam ramena“, primećuje Ninić i dodaje da nije da nema nekih pomaka i od takvih dolazaka, ali to nije dovoljno.

Srbi u Makedoniji žele da očuvaju korene i tradiciju i da uspostave institucionalni nivo povezivanja sa Maticom, a od 2001. godine i Ohridskog sporazuma, koji reguliše položaj manjina, Srbi su konstitutivni narod u toj zemlji i uživaju sva prava koja su i Ustavom Makedonije i međunarodnim zakonima zagarantovana.

Ipak, kako kaže Ninić, neka prava više su na papiru, nego u životu. Računaju, u tom pogledu, na obrazovanije srpske kadrove, da upute, da objasne, da se zna na šta se ima pravo.

A mimo prava, primećuje Ninić, možda bi predstavništva srpskih kompanija u Makedoniji mogla malo više da povedu računa i da pri zapošljavanju misle na ovdašnje Srbe, kojih, u ovom tren utku, u tim firmama baš i nema ili ima veoma malo.

Smatra potrebnim da naglasi da Srbi u Makedoniji smatraju da sva ona prava koja traže za sebe kao zajednicu treba omogućiti Makedoncima u Srbiji, „ništa manje, i ništa više“.

„Ovo nije kritika, već stav i pozicija. To je priča svih iz Skopske Crne Gore, ja je samo prenosim. Bitno je da smo ljudi, da imamo ljudskosti u nama. Sve ostalo je lično, individualno opredeljenje“, napominje Ninić.

Srbi u Kučevištu veoma su predusretljivi i ljubazni, iako skromno žive. Uglavnom se bave stočarstvom i poljoprivredom, a glavni problem im je nezaposlenost.

I ono što ima za njih posla, to je, kažu, u Skoplju, dok je kamenolom u obližnjem selu Banjanu jedini malo veći privredni subjekt u celoj Skopskoj Crnoj Gori.

Meštanin Kučevišta, Ranko (55) kao najveći problem u selu vidi nedostatak posla, te odlazak mladih „u grad, u Nemačku, Švedsku“.

Kovačević: Najbolje vreme za život bilo do 1980. godine
Foto: Tanjug

Jaglika (74) iz Kučevišta navodi da „pamti bolja vremena, kada je bila Jugoslavija, Tito, štafeta za 1. maj…“ i sa setom se seća tih vremena.

Vojislav Kovačević (92) iz sela Banjane smatra da je najbolje vreme za život bilo do 1980. godine, kada su bili komunisti.

Sada su ih, kaže, „izigrali svi političari“. Njima, političarima, i mladima, ne zna šta bi poručio.

„Šta god da im poručiš, ništa ne slušaju, i jedni, i drugi“, navodi Kovačević.

Selo Kučevište, kako kažu, ima sve: struju, vodu, poštu, ambulantu, osnovnu školu „devetoletku“, u kojoj se nastava izvodi na srpskom i makedonskom jeziku, prodavnice, kafanu, mobilnu telefoniju, internet… Jedino se žale na putnu infrastrukturu, koja, kako kažu, u poslednje vreme postaje veliki problem.

Skopsku Crnu Goru, podvlači Ninić, čine „živa mesta“, sela Gornjane, Banjane, Čučer, Kučevište, Pobužje, Gluvo, Mirkovce, sva sa većinskim srpskim stanovništvom, naselja gde postoje i mlađe i starije generacije, gde živi i omladina, deluje, uči, o čemu je svedočila i vesela graja dečaka, koje je ekipa Tanjuga zatekla kako igraju fudbal na „glavnoj ulici“ u Banjanu.

Srbi u tom istorijskom predelu, kaže Ninić, žele da očuvaju srpske korene i tradiciju i da uspostave institucionalne veze sa maticom, jer, kako primećuje, i političari i oni dolaze i odlaze, ali ostaje institucionalna povezanost.

Ne razume podelu na „manje“ i veće Srbe“, smatra da „smo svi mi Srbi, ma ko gde živi i odakle dolazi“, ali i da je „lako busati se u grudi i biti Srbin u Beogradu“.

„Da ti koji se tako ponašaju u Beogradu dođu kod nas na nedelju ili mesec dana, da budu na onim prostorima gde su Srbi manjina, u kojima žive u otežanim uslovima, mi ćemo im obezbediti smeštaj i hranu i da se suoče sa svim, bilo pozitivnim, bilo negativnim izazovima, sa kojima se suočavaju Srbi na ovim prostorima…, pa nek posle pričaju o nekim stvarima“, navodi Ninić.

Ponavlja da su Srbi u Skopskoj Crnoj Gori lojalni građani Makedonije, poštuju Ustav i zakone Makedonije, ali i da su „to što jesu, uvek bili i ostaće“.

„Ali, da bismo i dalje mogli da funkcionišemo, ipak je potrebno razumevanje. Nije sve u finansijskim stvarima, bitna je moralna podrška, da neko iz Matice uvek dolazi, obilazi nas, da nas se sete, da i mi isto postojimo“, rekao je Ninić.

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR